{"id":169,"date":"2021-09-11T15:37:37","date_gmt":"2021-09-11T15:37:37","guid":{"rendered":"https:\/\/sandrapekic.com\/?page_id=169"},"modified":"2021-09-26T10:23:16","modified_gmt":"2021-09-26T10:23:16","slug":"kivan","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/sandrapekic.com\/?page_id=169","title":{"rendered":"Kivan"},"content":{"rendered":"\n

Odlomak iz knjige<\/strong>:<\/p>\n\n\n\n

Prijao mi je rezak vazduh napolju. Zavio sam cigaretu i ostao ispred kafane. George je obi\u0161ao kamion ne bi li proverio da li ima ne\u017eeljenih putnika ili kakve \u0161tete.<\/p>\n\n\n\n

\u201ePrespava\u0107emo ovde\u201c, rekao sam kada mi je pri\u0161ao. \u201eKasno je, a de\u010dak je umoran. Verujem da smo uzeli sve svoje stvari iz kamiona. Hvala na vo\u017enji i ve\u010deri.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Zaustio je da mi ne\u0161to ka\u017ee, ali se predomislio. Odmahnuo je i sa osmehom se udaljio ka kamionu. Na vratima restorana pojavili su se gospo\u0111a Zomer i Zeka. Lica su im se ozarila \u2013 shvatili su da \u0107emo ve\u010deras spavati u \u010distoj posteljini.<\/p>\n\n\n\n

Pre nego \u0161to sam oti\u0161ao u svoju sobu, zapretio sam gospo\u0111i Zomer da ovoga puta ne\u0107u platiti njihovu ukoliko napusti mo\u00adtel bez mene. Dogovorili smo se da se na\u0111emo u osam sati na doru\u010dku.<\/p>\n\n\n\n

U\u0161av\u0161i u sobu, spustio sam ran\u010deve na krevet i izuo se. Izvadio sam onu no\u0161enu majicu i pomirisao je. Mogao bih da je obu\u010dem sutra, ionako je bila u boljem stanju od ove koju sam imao na sebi.<\/p>\n\n\n\n

Pisa\u0107u Kristini o gospo\u0111i Zomer sutra ujutro. Sada mi je bilo potrebno da razbistrim misli. I da stupim u vezu sa ku\u00admom. Po\u0161to nisam mogao da ga dobijem telefonom, napisao sam mu imejl. Pro\u0161li put je upalilo.<\/p>\n\n\n\n

Kne\u017eevi\u0107u!<\/em><\/p>\n\n\n\n

\u0160ta se ovo, majku mu, de\u0161ava?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Javi mi se, da ne moram da dolazim po tebe.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Jadno… i potencijalno opasno. Palo mi je na pamet da ga verovatno prate, \u010ditaju mu imejlove. A mo\u017eda preterujem. Obrisao sam, pa oti\u0161ao da se istu\u0161iram.<\/p>\n\n\n\n

Pravo iz tu\u0161-kabine, mokar i nag, vratio sam se u sobu i dohvatio telefon. Otkucao sam samo jednu re\u010denicu i poslao je: Kne\u017eevi\u0107u, javi mi se.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Zadovoljno sam se opru\u017eio na krevetu kada mi je ruka pala na kumov ranac. Uspravio sam se i otvorio ga. Izvadio sam martinke. Bile su uvijene u neku belu zgu\u017evanu majicu, pa sam sve spustio na pod. Pogledao sam ima li jo\u0161 ne\u010dega i na dnu na\u0161ao stari zipo upalja\u010d. Nije radio. \u0160teta.<\/p>\n\n\n\n

Tresao sam \u0161areni ranac dok se nisam uverio da ni\u0161ta nije ostalo, pa njime ga\u0111ao kantu za otpatke. Zavr\u0161io je izme\u0111u kreveta i zida, gotovo pola metra od cilja. Podigao sam za\u00adtim onu kumovu majicu sa poda \u017eele\u0107i da bar nju ubacim u zami\u0161ljeni ko\u0161, kada su mi, iako sa nali\u010dja, crveno-crni obrisi privukli pa\u017enju.<\/p>\n\n\n\n

Sa prednje strane, delimi\u010dno po\u017eutele od stajanja, urlao je albino Afrikanac. Preko njegovog \u010dela crvenela se re\u010d \u201eBUNT\u201c. Ta slova sam ja napisao. Boju sam ukrao od jedne devojke koja je tada bila zaljubljena u mene. I\u0161la je u dizajnersku \u0161kolu i bila bogata… Zato je valjda nisam voleo. To me ipak nije spre\u010davalo da je iskori\u0161\u0107avam. Zaboravio sam joj ime.<\/p>\n\n\n\n

Majicu sam dobio od moje Vilme mo\u017eda samo godinu pre nego \u0161to sam oti\u0161ao da \u017eivim sa njom. Sada bih mogao da se zakunem da ju je kupila na nekoj rasprodaji. Govorila je da joj je \u010dudno \u0161to se radujem besnim ljudima, pa se verovatno time vodila kada ju je birala. I bila je u pravu \u2013 njegov ljutit lik \u010dinio mi se savr\u0161enim. Dopisao sam tu re\u010d koja je, verovao sam, su\u0161tina mog bi\u0107a…<\/p>\n\n\n\n