{"id":43,"date":"2020-07-18T12:40:31","date_gmt":"2020-07-18T12:40:31","guid":{"rendered":"http:\/\/sandrapekic.com\/?page_id=43"},"modified":"2021-09-26T09:59:08","modified_gmt":"2021-09-26T09:59:08","slug":"iz-senke","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/sandrapekic.com\/?page_id=43","title":{"rendered":"Iz senke"},"content":{"rendered":"\n
Odlomak iz knjige:<\/strong><\/h5>\n\n\n\n

Vins je obo\u017eavao Prag. Posebno no\u0107u, kada bi grad poprimio njegove omiljene boje. Teget i narand\u017eastu.<\/p>\n\n\n\n

Ja sam u\u017eivala u ti\u0161ini. Ne onoj koja donosi mir, ve\u0107 u zlokobnom hladnom odsustvu buke. I \u017eivota. Smirivala je moje umorne nerve.<\/p>\n\n\n\n

Poput starog bra\u010dnog para, svakog popodneva ispijali smo \u010daj na terasi. Sedeli smo do ve\u010deri i u\u017eivali u pogledu na Karlov most i Hrad\u010dane. \u010cekali smo trenutak kada bi se sav kolorit sveo na no\u0107 i svetiljke. Vins bi potom odlazio u provod, a ja bih ga \u010dekala u ti\u0161ini.<\/p>\n\n\n\n

Trebalo je da pro\u0111e nekoliko nedelja dok se nisam odva\u017eila da se sama pro\u0161etam. Lutala sam starim delom grada, ali Vltavu nisam prelazila. Posmatrala sam pijane strance kako bauljaju i povra\u0107aju po najlep\u0161em gotskom gradu na kontinentu. Bar sam u tom trenutku verovala da je najlep\u0161i. Iako me je nervirala bahatost turista, imala sam vi\u0161e razumevanja za njih nego za one uobra\u017eene amsterdamske bicikliste.<\/p>\n\n\n\n

A onda, jednog dana, odva\u017eno sam krenula dalje. Pa jo\u0161 dalje, na istok. Kada sam otkrila deo grada u kojem ulice nose nazive gradova i zemalja, pomislila sam  da bi to mogao biti na\u0161 novi dom. Ubrzo sam svakodnevno dolazila do mesta gde se sre\u0107u Jugoslovenska i Beogradska ulica. Tramvajske \u0161ine i pra\u0161ka kaldrma  probudili su prijatna se\u0107anja koja sam davno potisnula. Zato sam i smi\u0161ljala stotinu jedan na\u010din da nagovorim Vinsa da na\u0111emo stan ba\u0161 tu, u nekoj od starih belih zgrada. Znala sam da ne\u0107e lako pristati na to. Sigurno \u0107e vi\u0161e \u017eeleti da bude bli\u017ee zagrljaju Rimske i Italijanske ulice.<\/p>\n\n\n\n

I tog obla\u010dnog dana ma\u0161tala sam o na\u0161em novom po\u010detku. Dok sam kupovala srebrni prsten u jednoj umetni\u010dkoj radionici, kroz izlog sam primetila zanimljiv plakat na obli\u017enjem panou. Prikazivao je jednu princezu kako zami\u0161ljeno sedi i u ruci dr\u017ei srebrni kolut ukra\u0161en zumbulima, srcima i strelama. Pomislila sam kako bi istog oblika mogao biti i lep prsten. Budu\u0107i da ne govorim \u010de\u0161ki, pitala sam na engleskom vlasnicu radnje da mi objasni o kakvoj je reklami re\u010d. Kazala mi je, \u017evrljaju\u0107i nekakvu mapu po ra\u010dunu, da \u0107e blizu stanice Angel, s druge strane Vltave, ovog meseca biti odr\u017eana modna revija nadahnuta Muhinim delima. Ako sam dobro razumela njen lo\u0161 engleski, \u010dak \u0107e i unuka poznatog slikara predstaviti svoj nakit.<\/p>\n\n\n\n

Mrzela sam situacije poput ovih \u2013 kad ispadnem glupa. Neobrazovana. Nisam znala ko je Muha. Moja sagovornica se pravila da ne prime\u0107uje moj zbunjeni pogled.<\/p>\n\n\n\n

\u201eMuhin muzej je u Panskoj ulici. Tamo mo\u017eete da vidite mnogo toga lepog. Po\u017eurite, \u010dini mi se da rade do \u0161est\u201d, rekla je uvi\u0111avna gospo\u0111a ljubi\u010daste kose, crtaju\u0107i mi kako da najbr\u017ee stignem do muzeja.<\/p>\n\n\n\n

Imala sam ne\u0161to vi\u0161e od jednog sata. Po\u017eurila sam i za desetak minuta na\u0161la belu zgradu u neupadljivoj ulici. U muzeju nisu hteli da mi prodaju kartu uz obrazlo\u017eenje da nema dovoljno vremena da pogledam postavku, ali su me pustili u suvenirnicu. U prvoj prostoriji, pored kase, bile su izlo\u017eene kutije, \u010da\u0161e, magneti… Poneki komad nakita. Ni\u0161ta ni nalik onom kolutu. Produ\u017eila sam u susednu sobu pretrpanu reprodukcijama na papiru i tako otkrila \u010dudesni Muhin svet lepotica.<\/p>\n\n\n\n

Vreme je brzo pro\u0161lo. Na kraju sam kupila nekoliko postera. Tamnokosu sa zlatnom trakom oko glave i predivnim min\u0111u\u0161ama. \u010ca\u0161om u ruci. Pogledom koji govori da se dosa\u0111uje. I i\u0161\u010dekuje. Nekog posebnog. Da je iznenadi i odu\u0161evi. Kupila sam i plavu\u0161u u ru\u017ei\u010dastoj haljini, sa cve\u0107em u kosi i vo\u0107em u ruci. I ona je i\u0161\u010dekivala isto, ali \u0107e pristati na kompromis. Izmamila mi je osmeh pomisao na to koliko \u0107e se Vins obradovati. Ovoga puta ja \u0107u biti ta koja je ne\u0161to otkrila. Alfonsa Muhu.<\/p>\n\n\n\n

Kada sam izi\u0161la, po\u010dela je ki\u0161a. Nisam bila sigurna koliko sam daleko od Rok-kafea u kojem je trebalo da se na\u0111em sa Vinsom. Potr\u010dala sam ka obli\u017enjem pasa\u017eu, ne bih li spasila ko\u017ene sandale. I postere. Kri\u0161om sam otvorila plan grada da vidim gde se nalazim. Iako se nisam odvajala od male mape od\u0161tampane sa interneta, vadila sam je iz torbe samo u slu\u010daju preke potrebe. \u017delela sam da postanem doma\u0107a. Pra\u017eanka. \u0160to pre. Bila sam blizu, pa sam odlu\u010dila da sa\u010dekam da ovaj prole\u0107ni pljusak pro\u0111e. Osvrnula sam se. Sa leve strane kroz bela drvena vrata sa nepretencioznim detaljima od kovanog gvo\u017e\u0111a ulazilo se u stambenu zgradu, dok je levi deo prolaza celom du\u017einom zauzimao izlog nekakve galerije.<\/p>\n\n\n\n

Tada sam ugledala njen profil. Rasko\u0161ni nakit na glavi spu\u0161tao se i me\u0161ao sa crnim pramenovima koji se prelivaju izvan kru\u017enih ramova. Da nije bilo stakla, sigurno bih je dotakla. U tom trenutku, neke ruke su je izvadile iz izloga. Utr\u010dala sam u galeriju. Prodavac ju je pru\u017eao mu\u0161karcu koji je stajao za pultom.<\/p>\n\n\n\n

\u201eJa \u017eelim da je kupim!\u201d gotovo sam povikala…<\/p>\n\n\n\n